Dragi Srbi s druge strane Drine, sta mislite o gradu Leskovcu? Da li ste nekada posetili ovaj veliki juzni Srpski centar, i da li planirate posetu u budcnosti?

Koje 3 stvari vam prvo padnu na pamet kada cujete rec Leskovac?

И другар и ја живимо вани. Синоћ смо се дружили и он напомену да према информацијама које добија из Бањалуке градске службе нису никада горе радиле. Наводно је Драшко у једном тренутку смјенио све дугогодишње руководиоце служби, а ови нови се не сналазе.

Иако смо дугогодишњи опозиционари и прилике у граду су нас буквално натјерале да одемо, углавном смо се сложили да је Драшко популистички политичар који је граду донио и доноси козметичке измјене, а не суштинске, те да је ниво корупције у граду остао исти или је чак и повећан.

Некада су нашу децу везивали за хладне радијаторе јер нису знали да препознају њихову душу.

Где је требала рука, давали су ланац.

Где је требала топлина, стављали су хладноћу.

Данас знамо истину: аутизам није казна, већ пут.

Тежак.

Стрм.

Непредвидив.

Али светао јер од нас тражи оно најдубље и најчистије: љубав, стрпљење и веру.

Родитељи деце са аутизмом су јунаци нашег времена.

Њихова свакодневна борба није ништа мања од бојева које су наши преци водили, јер и они бране живот.

Достојанство.

Будућност.

Они носе свој крст усправно, а у њиховој тишини чује се најгласнија лекција: шта значи бити човек.

И кад чујеш њихове речи, знаш да ту нема жалопојке, већ завета:

„Наше дете можда не говори као други, али нас учи ономе што је најважније.

Учи нас љубави која не тражи ништа заузврат.

Учи нас да будемо бољи људи.“

Сваки осмех њихове деце вреди више од било које победе на бојном пољу.

То је сведочанство да нису сами.

Да нису заборављени.

Да њихова тишина говори гласније од сваког вапаја.

А ми, као народ, морамо знати: друштво се мери по томе како чува своје најслабије.

Ако станемо уз ову децу, ако станемо уз њихове родитеље, онда смо достојни завета који су нам преци оставили, завета да човек никада не сме бити унижен, већ увек уздигнут.

Као што су наши преци остављали задужбине у камену, ми данас морамо оставити задужбину у љубави, трајнију од сваког мермера, јачу од сваког зида.

Јер ако не умемо да сачувамо оне најтише и најрањивије, онда нисмо достојни ни победа, ни жртава, ни слободе коју су нам завештали.

Нека ова деца буду наши учитељи љубави.

Нека њихови родитељи буду наши узори храбрости.

Нека наше друштво покаже да је достојно завета: да без љубави нема ни народа, ни будућности.

———

Фотографија је снимљена 1982. године, у време када је друштво уместо разумевања нудило окове.

Данас је на нама да сведочимо љубав и човечност.

———

Od Francuske do Albanije se desavaju pobune, mladi ljudi izrazavaju nezadovoljstvo na ulicama samo kod nas u Banjaluci kao najvecem gradu ne moze vise od 30 ljudi da se okupi nikako?!
Jel moguce da tolika apatija i malodusnost vlada. Ne znam ima li veceg drustvenog poraza od tog.
Druze, zalosno

Kao sto i sam naslov kaze, zanima me da li ima neko ko radi ili zna nekoga ko radi u Zotovicu da mi kaze svoje iskustvo. Konkretno zanima me rad kao medicinski tehnicar. Da li se moze porediti za UKC(cula sam da nije ni slicno), da li su i koliko naporne nocne smjene, koliko si slobodan nakon nocne i slicno. Takodje da li je realna mogucnost nakon zavrsenog faxa za fizioterapeuta da se predje na neki od od odjela i radi kao fizioterapeut?

Jos jedna sramota.

Svijet ide u krc, a kuda gonimo mi ovde u Bosni sa nasim torovima?

Konkretno me zanima da li je ovo što ću navesti logično i da li je pravna praksa takva, naime u zakonu Republike Srpske se razlikuje službena radnja pretres i pregled. U pregledu službeno lice može pregledati ono što je slobodno dostupno ili ono što vlasnik učini svojevoljno dostupnim. Npr nečiji automobil policija tokom pregleda ne smije dotaći ni pretinac niti gepek niti bilo šta bez dozvole vlasnika. E sada u mom razgovoru sa jednim policajcem o tome on tvrdi: ma mi onda samo kažemo odbijanje npr otvaranja pretinca ili gepeka je osnovana sumnja za započinjanje službene radnje pretresa i svejedno će ti ih otvoriti jer ti kao onda nešto kriješ. Zar se time onda ne obesmisluje uopšte postojanje pregleda i u suštini dođe na isto? Da li eventualno nezakonite stvari pronađene neosnovanim pretresom mogu koristiti u svrhe dokazivanja ili je to proceduralna iregularnost? Da li postoje u realnom svijetu posljedice za službena lica koja ne poštuju osnove za započinjanje službene radnje pretresa? Da li sam ja uopšte ispravno shvatio ove zakone?

Pozdrav, pitanje za ljude koji putuju iz BL za Njemačku Wizzair-om, da li doplaćujete za odabir sjedišta ili čekate da vam oni dodijele bilo koja? Zanima me da li se ikome desio overbooking, da je ostao bez mjesta ako nije doplatio?

Kakva su vaša mišljenja i informacije o ovome? Kako je moguće da je Ugljevik opet glasao za SNSD? Kako je moguće da predsjednik novinarima na pitanja o spornim koncesijama kaže tužite me super? Je li iko elaborirao od vlasti tu situaciju prvo sa 300mil a sada i sa zatvaranjem TE? Poskupljuje li struja 50%? Mene lično to kao malu firmu bi mnogo pogodilo, sada mi dolazi 3000km, znači bar 4500...

Ne znam za vas ali ja sve vise vidjam porast u mrznji Srba iz RS od strane Srba iz Srbije. Neki od razloga koje cujem.
-Zato sto ih nazivamo Srbijancima
-Zato sto smo bahati i bezobrazni
-Zato sto mi SVI kolektivno , znaci oko milion i nesto ljudi, ide da glasa tamo za njih
-Zato sto oni moraju da nose krivicu kao Srbi zato sto smo mi optuzeni za genocid, halo?
-Bosanci smo

I to je to uglavnom. Moze li neko da mi objasni kada je to nezadovoljstvo pocelo jer sigurno nije prije godinu dana i zasto. Nisam od onih koji su bili zivi tokom rata.